Култура
Дунав поред Гроцке пролази дужином од 24 км, а територију пресеца аутопут и железничка пруга у правцу Атине и Софије као и магистрални путеви Београд-Смедерево-источна Србија и Београд-Младеновац-Шумадија. Како се налази на самој ивици панонског басена, Гроцка је изложена умерено-континенталној клими која се огледа у врло ниским зимским и високим летњим температурама. Главну црту овом поднебљу дају западни и северо-западни ветрови, који са Атлантика доносе влажне ваздушне масе са доста падавина која посебно утичу на развој воћарства.
Најстарији трагови о постојању насеља на територији данашње општине Гроцка датирају из почетка неолита (млађег каменог доба). Највеће неолитско насеље у овом делу Европе, које се још увек истражује, налази се на обали Дунава у месту Винча. Култура, која је настала на овом простору у доба средњег и позног неолита (5250-4250. године пре нове ере), добила је назив "Винчанска култура". Римљани су главну саобраћајницу која је повезивала Сингидунум (Београд) и Виминацијум (Костолац), своја два, у то време велика града Горње Мезије, изградили уз обале Дунава преко територије данашње Гроцке.
Докази за то су бројни: виле-рустике, гробнице римских великодостојника, златан накит, новац и многе друге ископине.
Прво помињање Гроцке, у писаној форми, забележено је у 9. веку (878. године), када се за насеље на ушћу мале речице у Дунав срећемо са словенским именом Градец. Следеће писано помињање забележено је у запису Евлије Челебије 1521. године, под називом Хисарлик (утврђена војна постаја на цариградском друму). Највише података о Гроцкој у средњем веку налазимо у турским пописима и из записа путописаца. Герлах, путописац који је 1578. године прошао кроз Гроцку и забележио: "...велики поток дели Гроцку на два дела, у једном делу подигнуте су мале српске колибе покривене трском и сламом, а у другом има и лепих турских кућа, често шиндром покривених."
ЛИКОВНА КОЛОНИЈА у Гроцкој почела је са радом 1998. године у склопу манифестације Грочанске свечаности ,захваљујући идеји познатог сликара Бранимира Васића, диригента Павла Медаковића, грочанског уметника вајара Марка – Маше Мамића, Војислава Ивковића Олгина и несебичној подршци и ентузијазму општинских руководилаца Миладина Сапунџића и Милана Јанковића. Организатори колоније у име општине Гроцка били су Боса Коматина и Бошко Вуксановић. Кроз колонију је прошло око осамдесет сликара из земље и иностранства који су општини оставили исто толико уметничких дела , као трајни легат уметничке вредности. Селектори колконије су били Споменка Баста и Момчило Антоновић а уметници Јелић-Медаковић, Сава Стојков, Бата Михајловић, Милић од Мачве, Радислав Тркуља, Љубица Мркаљ, Владан Мицић, Бранко Миљуш, Здравко Мандић.
ГРОЧАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ су највећи културни догађај на територији наше општине. Десет дана пре централне славе, која се увек организује последње недеље у јулу, почињу спортски програми, турнир у малом фудбалу, у кошарци и одбојци на песку на обали Дунава. Већ више од 40 година у оквиру ове манифестације бира се најбоља ракија кајсијевача а прати је изложба воћа, мини сајам пољопривреде и концерти народне и забавне музике. Такмичење спортских риболоваца у кувању рибље чорбе центарлни догађај по коме се некада ова манифестације називала „Златни котлић Дунава“.
Најстарији трагови о постојању насеља на територији данашње општине Гроцка датирају из почетка неолита (млађег каменог доба). Највеће неолитско насеље у овом делу Европе, које се још увек истражује, налази се на обали Дунава у месту Винча. Култура, која је настала на овом простору у доба средњег и позног неолита (5250-4250. године пре нове ере), добила је назив "Винчанска култура". Римљани су главну саобраћајницу која је повезивала Сингидунум (Београд) и Виминацијум (Костолац), своја два, у то време велика града Горње Мезије, изградили уз обале Дунава преко територије данашње Гроцке.
Докази за то су бројни: виле-рустике, гробнице римских великодостојника, златан накит, новац и многе друге ископине.
Прво помињање Гроцке, у писаној форми, забележено је у 9. веку (878. године), када се за насеље на ушћу мале речице у Дунав срећемо са словенским именом Градец. Следеће писано помињање забележено је у запису Евлије Челебије 1521. године, под називом Хисарлик (утврђена војна постаја на цариградском друму). Највише података о Гроцкој у средњем веку налазимо у турским пописима и из записа путописаца. Герлах, путописац који је 1578. године прошао кроз Гроцку и забележио: "...велики поток дели Гроцку на два дела, у једном делу подигнуте су мале српске колибе покривене трском и сламом, а у другом има и лепих турских кућа, често шиндром покривених."
ЛИКОВНА КОЛОНИЈА у Гроцкој почела је са радом 1998. године у склопу манифестације Грочанске свечаности ,захваљујући идеји познатог сликара Бранимира Васића, диригента Павла Медаковића, грочанског уметника вајара Марка – Маше Мамића, Војислава Ивковића Олгина и несебичној подршци и ентузијазму општинских руководилаца Миладина Сапунџића и Милана Јанковића. Организатори колоније у име општине Гроцка били су Боса Коматина и Бошко Вуксановић. Кроз колонију је прошло око осамдесет сликара из земље и иностранства који су општини оставили исто толико уметничких дела , као трајни легат уметничке вредности. Селектори колконије су били Споменка Баста и Момчило Антоновић а уметници Јелић-Медаковић, Сава Стојков, Бата Михајловић, Милић од Мачве, Радислав Тркуља, Љубица Мркаљ, Владан Мицић, Бранко Миљуш, Здравко Мандић.
ГРОЧАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ су највећи културни догађај на територији наше општине. Десет дана пре централне славе, која се увек организује последње недеље у јулу, почињу спортски програми, турнир у малом фудбалу, у кошарци и одбојци на песку на обали Дунава. Већ више од 40 година у оквиру ове манифестације бира се најбоља ракија кајсијевача а прати је изложба воћа, мини сајам пољопривреде и концерти народне и забавне музике. Такмичење спортских риболоваца у кувању рибље чорбе центарлни догађај по коме се некада ова манифестације називала „Златни котлић Дунава“.
