Храм светих апостола Петра и Павла саграђен је 1857. године, добровољним прилозима православног српског народа. За градњу цркве у Винчи употребљен је велики део материјала, тесаног камена са рушевина старог манастира, а постоји прича , да су много тог материјала и сами мештани одвукли за градњу својих домова.Сем тога, поједини парохијани подигли су своје породичне гробнице и капеле скоро на самим темељима манастирским.

"Црква је подигнута 1883. године на темељима старије цркве из 1828. године. Црква је једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом, са једном полукружном апсидом на источном и припратом на западном делу, изнад које се издиже двоспратни звоник.У основи и обради фасада црква је изведена у класицистичком духу, са примесама романтичарске архитектуре.

Црква је саграђена 1830. године и посвећена је светим апостолима Петру и Павлу. Саграђена је прилозима од стране верника из Врчина.Звоник је подигнут 1833. године, припарта и хор саграђени су 1896. године а фасада и фреско сликарство завршени су крајем прошлога века.

Патријарх српски Павле је 07.августа 2003.године, освештао земљиште, а 16.августа почињу земљани радови, а 14.септембра освештан је крст на месту будуће цркве. Темељи су изграђени 31.децембра 2003.године, освећени 02.маја 2004.године. Крајем 2004.године на сазидану цркву су постављене куполе. Прва литургија је служена 07. августа 2005.године, крстови су освећени 16.априла 2006.године, а звона 14.маја 2006.године. Редовна богослужења почела су на Васкрс 2007.године.

Храм Свете Тројице саграђен је 1868. године средствима мештана села Ритопека. Храм је обнављан у два наврата, прво 1975. године а потом и 2001/02. године од када има данашњи изглед.

Смештен на 5 км од Гроцке, окружен шумом, Манастир Рајиновац представља праву „духовну оазу“. По предању манастир је саграђен још у 16. веку а први пут се помиње два века касније. Легенда каже да је, некад давно, код неког богаташа Бугарчића у Бегаљици служио момак из Босне по имену Раја. Кад је одслужио своје, Бугарчић му поштено исплати зарађену количину дуката. Раја крене својој кући али код извора га сачекају Бугарчићеви синови, убију га, новац покупе, а јадног Рају закопају кладама. После две године нађу га чобани и пријаве газди. Газда препозна свог бившег слугу Рају, и досети се да су га убили његови синови, јер је један био већ „сишао с ума“, а и други озбиљно болестан. Да би окајао грех који су његови синови починили, Бугарчић за исту толику суму дуката, колико некада беше исплатио Раји, на своме имању, недалеко од извора где је Раја убијен, подигне малу дрвену цркву, Раји за душу – себи за спасење. У народу се говорило да је цркву подигао РАЈИН НОВАЦ, те се она зато и назива РАЈИНОВАЦ. Извор код којег је Раја убијен постоји и данас. Верује се да му је вода света, па доводе болеснике на исцељење. Темељну обнову манастира 1793. године извршио је бегаљички кнез Стеван Андрејевић Палалија, у време кад је студеначки архимадрит Герасим враћао из Срема Србију мошти Стевана Првовенчаног, па су овде чуване од Турака извесно време. Кнез Палалија је био погубљен од дахија 1804. године и овде сахрањен.